A onda padne noć, prokleto dugi sati...

...srešćeš samo stranca slučajnog prolaznika i pogled leden iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe..

20.08.2017.

Samo prijatelji






Prošlost je ta koja nas neprestano grize,
prolazimo kroz svakakve faze i upadamo u krize,
upoznaš mnogo ljudi i prođes razna mjesta,
ali uvijek imaj na umu da je život jednosmjerna cesta,
da nema povratka na staro i da đaba razbijaš glavu,
da se raspravljate o stvarima čak i kada ste u pravu,
okreni glavu i ne seri u prazno,
gledaj svoja posla jer samo to je važno...

Bio sam na moru i upoznao jednu divnu osobu,
s kojom sam proveo vrijeme i pratio je u sobu,
fina i obrazovana djevojka stvarno za duge staze,
sebi je na prvom mjestu i ne dozvoljava da je gaze...
Onakva baš kakvu bih za sebe čuvao,
i pljuvao na one koje sam nekada muvao,
7 dana lijepog druženja i do jutra priče,
molim Boga da čuva to predivno biće,
ostala je bez oca i živi sa majkom,
njen život se nikako ne može nazvati bajkom...

Sigurno iza tog osmijeha i sjaja u očima,
kriju se ogromne suze prolivene noćima,
nije bila tužna već je blistala svakog dana,
bila je moj odmor, moj zrak i hrana,
prijatelji samo i to ću sigurno da održim,
gdje god ona krenula ja ću da je podržim,
pružit' ću joj ruku i krila da leti,
neki skromni poklon da je na mene sjeti,
uvijek i zauvijek ostat' će negdje tu,
sinoć sam legao i bila je u snu...

09.08.2017.

Uspomene

Pogledam sada stare slike i ljude,
naletim na neke i teško mi bude,
neki mi stvarno fale i pitam se zašto,
možda je bolje bilo da sam sve oprašto',
moje djetinjstvo i sve te albume,
ortaci u potkošulji, mangupe glume...

Naši prvi derneci i prve pijanke,
i crkavanje od smijeha kad smo bili i bez banke...
Ne mogu da ne spomenem ono moje vrijeme u bolnici,
kada su me probudili pod prozorom uzvici,
ustao sam iznenađen i plakao od sreće,
mislio sam drugarstvo nikad umrijet' neće,
njih 20 sa cvijećem ulaze kroz vrata,
i portiru kažu "došli smo vidjeti brata"...

Bila je noć oko 9 sati, ljuti portir nije mogo' moje budale da vrati,
ušli su u sobu, a ja sam samo plakao,
gdje ste vi do sad osijedih koliko sam čekao,
to je bila moja velika sreća u toj nesreći,
bio sam tako mali, a osjećao se kao najveći...

Eee, to im nikada ne mogu zaboraviti mada se sve promijenilo,
pola od tih ljudi sada se oženilo,
neki su postali ono što im nikako ne priliči,
a tada smo gukali u glas kao gladni pilići,
o tome i njima ja bih mogao pisati danima,
ali jebeš ga brate to nikog ne zanima...

08.08.2017.

Neko je kriv sto je živ





Pa dobro, možda i jesam kriv,
možda se nekad i promijenim jer još uvijek sam živ,
možda sam kriv i odvratan zbog svojih postupaka,
i što konstantno okrećem glavu od raznih šupaka...

Možda sam kriv što imam svoj put i nikog ne slijedim
i što mislim da ipak nešto vrijedim,
što ne gledam šta vi radite i čime se bavite,
s namjerom da otrov u čašu nekom stavite...

Ako sam kriv neka se svi okrenu protiv mene,
neka me svežu i isijeku vene,
na postelji bih skupio snage i s osmijehom rekao,
ja idem na bolje i ovaj dan sam čekao,
svakako ovdje ništa nije vječno,
vama želim sve najbolje i od srca srećno...

02.08.2017.

Sve žene (ni)su kurve?!

Kažu sve žene su iste, razočarenje izbija,
nekada sam mislio i tako tvrdio i ja,
govorio sam da su kurve i da nisu vrijedne pomena,
da umjesto srca u grudima nose parče kamena,
mrzio sam ih iz dna duše,
zakleo se da nikad više neće da me sruše...

Bio sam svakoj previše daleko,
a svaka je pričala kako se umišljam da sam neko,
što, naravno, nije bilo tačno,
zbog drugih žena sve je postalo mračno,
zbog one koju sam volio sve ostale sam mrzio
i ni svjestan nisam bio koliko sam griješio...

Uživao sam u njihovim suzama i sa osmijehom slušao kako plače,
a svakoj sam lagao da mi nešto znače...

Iskreno, to je jedina stvar u životu zbog koje se kajem,
trudim se da što više ljubavi sad dajem,
žene su blago, a primjer mi je moja majka,
još uvijek je nasmijana, a život nije bio bajka,
svašta je prolazila i puno suza prolila,
toliko se namučila da bi mene i brata odgojila,
teška situacija, ali njen osmijeh ne blijedi,
zato tražit' pravu sigurno da vrijedi...

24.07.2017.

Pišem, pišem...

Pa eto, stalno nešto pišem i drago mi je zbog toga,
znam da bi bilo teže da nije ovog bloga,
kada ovako legnem sa sobom se svađam,
ali svakog novog jutra ja iznova se rađam,
sunce me vodi i svjetlost daje neku energiju,
oblačim radno odjelo i koristim tu magiju,
ne znam koliko sam dobar u ovome što radim
i da li nekom smeta što se stalno jadim,
imam svog brata, svog velikog druga,
koji je zaustavio voz i rekao ovo je tvoja pruga,
ja pisem tekstove, von smišlja naslove...
Zahvalan sam i to je velika stvar za mene,
uvijek me sasluša i savjetuje kada su u pitanju žene,
kada je neki problem on je tu da pruži ruku,
a nije mu lahko jer i njega nevolje tuku,
trudi se da pomogne koliko je u njegovoj moći,
a vidim jasno da i on rijetko sklapa oči,
teške su i njegove noći,
dobar momak, a teška mu je sudbina,
veliko srce moj brat nosi u grudima...

23.07.2017.

Tebi - još jedan post

Znam da ti moji zagrljaji nisu bili potrebni, a ja sam jedva čekao tvoje ruke oko vrata.
Nisi ni bila ta koja bi sa mnom čekala zoru, a prestao sam da ih brojim koliko sam ih budan čekajući tebe dočekao da se javiš, a nije te bilo.
Uvek sam ti zamišljao miris kose.
Hteo sam da ti zapamtim i boju glasa.
Hteo sam da ti zapamtim uzrečice.
Hteo sam tebi da pružim ruku, iako ne volim baš da preplićem prste, ali eto, hteo sam da me držiš za ruku bar na minut i da ti je stegnem, da ćutim, a da tako shvatš da si sa mnom sigurna.
Za tebe je sve to samo dodir.
Za mene je bio osećaj.
Nisi mi davala nijedan povod da ti se nadam, a nadao sam ti se.
Mislio sam da ti je stalo, a zapravo znam da nije nimalo.
Nisam imao prava da budem grub prema tebi,a bio sam.
Bežao sam od tebe, a zapravio si ti bila ta koja je išla koracima u nazad, kad god bih hteo da smo jedna duša.
Ne voliš ti ovakve poput mene, znam.
Dete sam, ovako mator.
Ti bi nekog da pojuriš za njim,
jer ja sam tebi igra,
lutak koji pada u senku, koga baciš u ćošak kad smori...
I pisao bih pesme, pisao bih ti knjige, ali tebe nijedno moje slovo ne dotiče, ti voliš neke druge stvari...
Ti bi slobodu, ja sam ti kavez,
mada, ponudio bih ti celo nebo,
samo za tebe,
ali ti ne bi od mene ni to.
Toliko si mi ušla pod kožu, a nisi ništa uradila, bila gumica za moju prošlost,
pero za moju sadašnjost,
pečat za moju budućnost.
Kriva si, a nemam prava da te krivim.
Željan sam te, a nemam prava da te želim.
Čekam te, a mrzim čekanja, pogotvo ako su uzaludna.
Kao i ovo.
Znam da se ljudima brzo dopadneš i znam da si svesna toga, pa sam samo ime na spisku istih...
Precrtanih.
Nebitnih.
Nisi me ni pogledala, nisi mi ni dala šansu, jer ti bi nešto drugačije.
I umesto da dignem ruke, uvek sam ti ih pružao i uvek si ih odbacila i uvek ćeš.
I sad ljubim bez emocija.
I razbolim se u praznim zagrljajima.
Prljam kožu, prljam ožiljke, pokušavam da ih sakrijem, a ti si lečila.
Mrvicama.
Nisi ništa uradila za mene.
Niti ćeš.
Na tvom putovanju, ja sam prolazna stanica.
Neko zbog koga ne bi bacila pogled preko ramena, dok su moje oči uprte u tebe.
Vidiš, nisi me ni dotakla, a slomila si me.
Čudno, a mislio sam da sam već u delićima.

22.07.2017.

Farewell grandpa

Dragi dedo nadam se da čuješ ovaj glas,
pišem ti ne samo zbog sebe već u ime svih nas,
otišao si nekako iznenada,
a da ćeš vječno biti tu u nama je živjela nada,
bio si jedna gromada od čovjeka i primjer svima nama,
savjetnik i drugi otac svojim unucima...

Znamo mi deda da ćemo jednog dana svi doći za tobom,
i da ćemo se ponovo okupit' pred Bogom,
znamo da tako treba, vječno ćeš biti u meni
ali na tvoj odlazak deda mi nismo bili spremni...

Volio si svu djecu i uvijek si ponosno plakao,
kada bih ti neko lijepu riječ za nas rekao...

Sada kada si otišao ja se iskreno bojim,
pored koga deda na Bajramu da stojim,
bojim se da ništa neće biti kao prije
i da se velika promjena iza tvog odlaska krije,
ako ovo čuješ, ako ovo vidiš
molim te pokušaj nešto da učiniš,
ne dozvoli da nas dušmani razjedine,
ne dozvoli da nas posvađaju nikakve vradžbine...

Neka ti dragi Allah podari dženet,
a mogao si bar da živiš devedeset devet...

19.07.2017.

Odlazim, odlazim...

I evo danas jedna vijest, pišem vam tekst
i nadam se da ce biti the Best,
čitam kako je došla u grad
i ja nisam osjetio toplinu nego neki smrad,
smrad pokvarene ljubavi i trulež uspomena,
njenim lažima zapoganjena je svaka moja vena,
ništa nije isto i sad znam da sam preboleo,
jedino ostaje kajanje i pitanje koga sam to voleo,
to nije jedina vijest koju treba da znate,
odlazim i ja odavde moj veliki brate,
jučer sam obavješten da mi se rade papiri,
nije mi drago, ali to je jedini način da se košmar smiri,
tražio sam i dobio tu izlaznu kartu,
pa kada odem eto me nazad tek nekad u martu,
pisat' ću vam i da odem na kraj svijeta,
promjena klime meni ne može da smeta,
ide inspiracija, a vi ste motivacija,
da ću biti bolji ovo je garancija...

Čitajte i vaša podrška moja je snaga,
svaki komentar i kritika meni je draga,
snimit' ću pjesmu i za one koji to stvarno čuti žele,
i koji se svakom tekstu iznova vesele... 😉🙂

17.07.2017.

Moje posrnuće

Niko od nas nije savršen, to nam je svima jasno,
srce kad stane za promjene je kasno,
pogledaj u nebo kao ja sinoć,
tolike zvijezde sijaju i uljepšavaju noć,
pogledaj i zapitaj se koja je tvoja,
pronađi svoj put i prolij dosta znoja,
zaboravi na druge i gledaj samo naprijed,
poslije toliko govana doci ce i med...

Padao sam i toliko puta poželio da me nema,
lice puno bora gdje ne pomaže nijedna krema,
ismijavali su me i sudili bez prava,
pogledaj šta radi i kakva mu je glava,
slavili moje padove i solili moje rane,
plakajuci sam molio da jutro ne svane...

Godine sam proveo ponavljajući iste greške,
oči umorne i suzne, a noge postale teške...
Niko mi nije pokazao put niti način da nešto promijenim,
dao novu knjigu sa starom da zamijenim,
sve sam uradio sam počevši odlučno,
radio sam u tišini, a izgledalo je bučno,
odjebao sve i svakog ko me nervira,
puštao samo Marcela da noćima svira,
sjedio za stolom sam kao sjena,
pio i tugovao satran od uspomena,
tražio neprestano odgovore i nisam pratio vrijeme,
kopao po poljima ne bil' našao sjeme,
sjeme pozitivnog naboja i listove od sreće,
da ih njegujem i zaljevam kad dolazi proljeće...

Kada je ona otišla bol je bila kao nikad jaka,
pocijepao sam snove naše ljubavi i braka,
plakao sam kao dijete i molio,
bojao se života bez nje, ali sam prebolio,
postao sam neko koga nije briga,
da li je u ruci flaša ili neka knjiga,
da li ga neko voli i da li ga ogovaraju,
pobjegao od onih koji o ljubavi smatraju...

Nikom ne vjerujem i više se ne vežem,
sa samoćom ustajem, sa samocom liježem,
ne osjećam više bol i spavam bez problema,
zajebancija i šuplja moja su tema,
u tom društvu i tom okruženju,
obećao majci da neću dovest ženu,
da se ne nada i više ne pita,
dao sam joj pjesme neka samo čita...

13.07.2017.

Naš rastanak

Ovih dana još sam isto tvoj dok daljina naše svjetlo gasi,
da li sam ti davni nespokoj ili osmijeh što ti lice krasi...
Kada bih mogao skupiti dovoljno snage,
da u jednu pjesmu stavim sve uspomene drage,
tebe bih ostavio za kraj kao šlag na tortu,
da objasnim svima sta si bila u mom životu.
Da čuješ taj drhtavi glas i konačno shvatiš,
volim te još uvijek, ali ne želim da se vratiš...

Za tebe sam puno toga učinio,
onda kad si bila bolesna zvao sam i brinuo,
onda kada te nije bilo zvao sam sestru i pitao,
noćima gledao slike i poruke čitao,
pisao ti tekstove i tajne otkrivao,
zvao te kad je bilo teško i kada sam uživao,
uvijek si bila u mislima gdje god sam i ja bio,
uvijek sam se pitao da li sam ti falio,
da li i ti misliš na mene jedino moje,
da li se raspituješ za moje najdraže boje,
nažalost nije sudbina ili nismo znali,
moje ponašanje si smatrala "još uvijek je mali",
još uvijek je dijete i nije mi dorastao,
a ja znam sigurno koliko sam odrastao...

S tobom se i jesam osjećao kao beba,
to je zapravo ljubav i to tako treba...
Poželio sam te i stvarno mi jako nedostaješ,
dođi nam na kratko jer ne treba da ostaješ...
Molio bih te da me ne zoveš više nikada,
imam još malo ljubavi i ona meni pripada,
čuli smo se i nek' ostane samo to poznanstvo,
jedna velika ljubav i moje posljednje pijanstvo...

Iako smo kažeš bili kao djeca
za naš rastanak sigurno ne bih dobili keca,
nismo izgovarali grube riječi i psovke,
niti smo jedno drugom lomili olovke,
rastali smo se kao dva razumna bića,
za sve druge primjer i zanimljiva priča,
to je ona razlika koju smo mi pravili,
vjerovatno su samo dušmani tog dana slavili...


Stariji postovi

A onda padne noć, prokleto dugi sati...
<< 08/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

MOJI LINKOVI

Jedan zivot
Živim u senci senke tvoje senke
I znam da znaš
Još uvek šminkam stvarnost
Tvojom bojom, jer drug'čije ne umem
Ne razumem, ne želim
Pred lažnim svetom celim
Da se lažno veselim
To nije osmeh, to je grč
Ljudi su slepi, lepi dani
Nasmejani, za tebe
Za mene skice
Druge duge ulice
Srce skitnice zgaženo nehotice
Ja znam da znaš
Jer u svim snovima ti vrtim
Sve te prazne reči praznim danima
Nestaješ
I priča odavno nije fer
Lepotica i zver
Suviše razno, sve je prazno
Prazno je zarazno, neprolazno
Vraćam se njima, zar misliš
Da se stvarno ponosim time
U mojoj glavi posle svega
Sve one nemaju čak ni ime
Samo te oči posečene vetrom
Koje sjaje baš kao i moje
Znam da znaš
Al' ne vidiš, i ne čuješ
I ne znaš koje male stvari se broje
I dok porazi se roje
Plašim se da priznam da postojiš
Rane gnoje
I da mi fališ
Fali mi dodir, fale mi reči
Fali mi osmeh, fali mi lice
Fale mi laži, fale sitnice
Dosta krivice
Ptice selice nestaju
Ja ostajem i
Svi ti pogledi me plaše
Prokleti srećni zagrljeni ljudi
Te uloge su bile naše
Samo moje i tvoje
A gde smo sad
Gledaj u mene, nema mene
Samo sene uspomene
Samo tragovi
Koliko dobiješ, toliko daš
Ti nisi smela, znam da znaš
Znam da znaš, znam da znaš

Jedan život
Gde prestajem ja
Gde počinješ ti
Jedna ljubav
Gde stali smo mi
Gde sad su drugi

I reci šta je to ponos
Šta je to sram
Ne želim da znam
I kad se svet sruši
Na starom mestu
Biću sam

Sve suze sveta sprala je kiša
Na kraju nisi ni siguran
Da si uopšte plakao
Niti da si dno dotakao
A nagao kakav jesam
Slagao sam sebe da si laž
I vratio se svojim starim stazama
Ali ni svi peroni sveta
Nimalo me nisu promenili
I dalje isti blejer iz bloka
Uvek mastarskog oka
Nikad izvan svog toka
Mikrofon i dalje rokam
Na putu do toka luka sreće
I dan je taj što me vara
Plavetnilo neba misli skreće
A onda padne noć
Prokleto dugi sati
Sakatim srcem shvatim
Sitnice, ponos, inati
Neće mi dati da da pratim trag
A znam, sve je ništa
Slomiću kazaljke, vreme će stati
Kosmos će čekati
Da samo umem da te vratim
Tražim te, sanjam te, pijanim očima
U noćima, u tuđim licima
U stanovnicima nekih drugih svetova
Gde je naš
Mičem usnama bez glasa
Dok pada zaborava plašt
Ćutim, jer znam da znaš
Uvek si znala, i uvek znaš
Ti, jedina moja devojko
Odavno nisi jedina
Svaka sekunda kao godina
Al' barem znam na čemu sam
I barem znam da nema nas
I spreman sam da budem nasmejan
Pred svima
Iako te kad sam solo
I dalje oblikujem od oblaka dima
I kroz paučinu vraćam dane
Kad smo ti i ja još bili tim
Oprosti, što nemam snage da te slažem
Da ti želim sreću sa njim
A i šta će ti to od mene
Sve uspomene sa kaputa stresi
Samo budi to što jesi, tu gde si
Šta god da se desi, ti budi ok
I nikad ne saznaj kako to boli
Kad nekoga voliš, a mrziš
Kad mrziš, i voliš
I lomiš se da izdržiš
Ostaje nada da će nekad negde neko
Hteti da shvati mene
Moja lutanja, maštanja i sanjanja
I znati da ih prati
I ko zna
Možda jednom nađeš me
Tamo gde prestajem ja
Gde počinješ ti
Gde stali smo mi, gde sada su drugi
Ali srešćeš samo stranca
Slučajnog prolaznika i pogled leden
Iako te je taj neznanac nekada
Voleo više od sebe..


MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
2418