A onda padne noć, prokleto dugi sati...

...srešćeš samo stranca slučajnog prolaznika i pogled leden iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe..

23.06.2017.

Sreo sam je - VI dio

Bio je u pravu, ja nikog nikada nisam slušao,
pa sam na svim putevima mnogo bola našao,
nekada su to bili dobri savjeti ljudi koji mi stvarno zlo ne žele,
pričajuci kako se mojim suzama mnogi vesele,
nazivali su me često velikom budalom,
da moju naivnost treba nagradit' medaljom...

Riječi mog druga, mog velikog brata
vrtile su neprestano ko najdraža kaseta,
odustao sam i sinoć opet nisam sklopio oka,
ranim jutrom puštao Marcela da roka,
pisao neki jebeno jak vers
i par šoljica kafe ispio na eks...

Poslala je poruku koju nisam ni otvorio,
nazvao sam Lelu i kafu dogovorio,
to je djevojka kojoj je sigurno do mene stalo,
dat' ću sve od sebe da uzvratim bar malo,
rekla je da je dovoljno strpljiva moju ljubav da čeka,
toliko će me zvati da će mi postati navika,
shvatila je ko sam ja i da nemam masku,
razbit' će moje bolove kao orahovu ljusku...

Noć se bližila i lijepo sam se sredio,
ali kad sam nju vidio baš sam se zaledio...

22.06.2017.

Sreo sam je - V dio

Izašao sam rano u grad s prijateljem na neko piće,
i tako mu poče pričat' događaj svoje priče,
poznavao je nju, znajući šta sam pretrpio,
ustao je i jako od stol šakom lupio,
neću ti dozvolit' da ponovo zbog nje piješ,
da te zovem danima, a ti se zbog nje kriješ,
toj bezobraznoj ženi objasnit' ću neke stvari,
mi smo bolan braća, a ne samo jarani,
znam koliko si slab kada je ona u pitanju,
nisam zaboravio priče sa alkoholom u svitanju,
volim te brate i shvati da ne vrijedi,
pusti nek' vrijeme učini da svako sjećanje izblijedi,
ne poznaješ tu osobu ili se bar pravi da je tako,
ali buraz znaš kakav sam i da mi nije lako...

Znaš da sam uvijek brate poštovao tvoje odluke,
i zbog tebe sam spreman krvlju uprljat' ruke,
uvijek smo bili jedan za drugog,
poslušaj bar sada prijatelja svog,
ako i odeš s njom čuvat ću ti leđa,
i zgaziti svakog ko' pokuša da vrijeđa...

Razmisli dobro druže, pa tek onda odluči,
ako ti se nešto desi srce će mi pući,
ispaštat' ću opet ja i tvoji najmili,
a ona će nastavit' kao da se nikad niste poznavali,
znam da si je cijelim bićem volio,
zaboravio si da je nestala onda kad si se razbolio...

21.06.2017.

Sreo sam je - IV dio

Nije ništa odgovarala što me baš i nije čudilo,
jaka je i uspjet' će sama da pobjedi to ljubavno ludilo,
poznavao sam je dobro i znao sam da ona može puno bolje,
nabacit' će osmijeh i dokazat' da za život ima volje,
da su one suze samo trenutak njene slabosti i da joj baš to treba,
i baš tog dana imala je podršku sa neba,
kiša je sakrila njene suze, a bol će proći jednog dana,
sreća će sigurno pokucati na vrata njenog stana,
tako razmišljajući zaspao sam i sanjao naše mjesto,
klupa pored rijeke na kojoj smo sjedili često,
tu sam zbijao šale na njen račun i kleo se na vječnost,
ne sluteći da ću sam dolazit' ispijajući neku providnu tečnost...

Svanulo je, crni oblaci najavljivali su kišu,
idealno vrijeme da se stihovi pišu,
nije bilo poruka niti propuštenih poziva,
duša kao da je osjećala da me neko doziva...

17.06.2017.

Sreo sam je - III dio







Šutila je i brisala šminku koju je rijetko stavljala,
tiho progovara: "izvini što se nisam javljala,
nemam stvarno snage da se sada pravdam,
osjećanjima više ne mogu da vladam,
ove suze su dokaz koliko sam postala slaba,
iskrena ljubav je sada moja jedina potreba"...
Vratio sam se kući i nekako sam brinuo,
opet sam u toj situaciji kad ne znam šta bih učinio,
znam kako je jer sam isto tako patio,
danima tražio slamku spasa za koju bih se uhvatio...
Vjerovatno većina bi je pustila da plače i da plati za sve što je uradila,
da se sama vadi iz govana u koje se uvalila...
E pa ne, ne može tako, ja nikada nisam bio kao većina,
prije da sam neki anđeo sa slomljenim krilima,
nikada nisam znao šta je to mržnja, zavist i osveta,
uvijek usmjeren riječima očevog zavjeta,
"budi pošten i ono što sebi ne želiš nemoj nikom da činiš,
pazi se riječi koje izgovoriš jer kasnije nećeš moći da ih vratiš,
nek' te ljubav vodi kroz život ma kako vrijeme bude,
svako jutro sine nek' te ove riječi bude..."
Uzeo sam telefon i napisao pismo,
naglasivši da kao jedno nikad bili nismo,
nema veze ja ti sve opraštam i nemoj da plačeš,
tako samo sebi u stomak skačeš,
sutra sam slobodan pa možemo izaći,
za tvoju bol i suze neki lijek cemo naći...

15.06.2017.

Sreo sam je - II dio

Čula je i to koliko sam pio i lutao,
da nisam pamtio ni imena onih s kojim sam spavao,
poslala je poruku 'koliko pamtis moje ime?',
nisam znao šta reći i šta ustvari želi s time,
odlučio sam da prešutim i jednostavno da ne odgovorim
jer trebalo je stvarno dugo da ju izbrišem i zaboravim...
Spremao sam se da krenem u grad da nešto obavim,
u svoj toj žurbi uspio sam i telefon da zaboravim,
kiša je padala, jako klizavo cesta,
vozio sam malo brže da bih na vrijeme stigao do mjesta,
sjetio sam se udesa, pa sam malo prikočio,
svratio na benzinsku i goriva natočio,
ugledao sam nju, mokru do kože,
i zapitao se šta sad da uradim Bože,
ona je samo stranac, ali kako proći,
nisam je varao pa mogu da je pogledam u oči,
stao sam pa šta bude otvarajući prozor,
tada je uslijedio nevjerovatan prizor,
plakala je, ali kiša je to sakrivala,
jasno se moglo čuti koliko je pihala...
Pozvao sam je da uđe i pitao šta je reći,
zar postoji problem koji je od tebe veći,
obriši suze i osmijeh pokaži,
ako treba pomoć slobodno kaži...

13.06.2017.

Sreo sam je...

Noćas siguran koračam,
na komentare i tuđa mišljenja ja pažnju ne obraćam,
i nekako gubim inspiraciju ni sam ne znam zašto,
nestale su slike o svemu što sam mašto',
sjedam u ćošak i kafu poručujem,
pozdravljam one koje jos uvijek poštujem,
one ljude za koje još uvijek smatram da su pravi,
poslije svih košmara osjećam mir u svojoj glavi,
palim cigaretu i već sam u svom svijetu,
kao malo dijete radujem se ljetu...

Ne obraćajući pažnju ko mi prilazi
trznu me glas nekad za mene najdraži,
pogledao sam je kao nekog stranca, a da nisam ni trepnuo,
kao da sam spreman ovaj dan čekao...

"Kako si", pitala je umiljato i blago,
"isti si kao i uvijek i baš mi je drago,
nisam te dugo vidjela, puno si mi falio,
čula sam od drugih da si naš rastanak žalio,
ako želiš da odemo na piće neki drugi dan?",
a moj pogled na sve to je ostao hladan...
Izgledaš lijepo, pristojno obučena,
nekako te otvara haljina crvena,
drago mi je da sam te sreo, a sad moram da pođem,
poljubio sam i kulturno zamolio da prođem,
nisam osjećao nikakvu bol, ni sreću ni tugu,
čuo sam da se raspituje imam li drugu,
tražila je moj broj telefona da mi ponovo čuje glas,
poslije svih kretena u meni je trazila spas...

Puno se raspitivala i sve saznala o meni,
čak i to da sam poslije nje srce dao drugoj ženi...

To be continued...

08.06.2017.

Savjeti starca






Upoznao sam puno ljudi i slušao njihove jade,
većina je u toj situaciji da ne znaju šta da rade,
u razgovoru s jednim starcem koji sam dugo čekao
"sine dobro me slušaj" na početku je rekao...

"Za život ne smiješ nikada, ali zapamti BAŠ NIKADA gubiti volju
i kad izgubiš ljubav sigurno naći ćeš bolju,
ja sam kao klinac bio poput tebe sada,
znala je i moja duša često da strada,
molio si me da ti pomognem i da ti dam odgovor na tvoja pitanja,
naspi mi još jednu i slušaj me do samog svitanja,
imaš moje vrijeme i otvorimo karte,
nadam se da neke galamđije neće da svrate..."
Pali cigaru dok usne polahko miču,
sukni čašu vinjaka, pa počinje priču...

"Sreli smo se davnih godina na nekoj igranci
kada su u modi bile dimije i opanci,
u njenim očima vidio sam sjaj, ljubav i svoju sreću
ne znajući da bolovi tek tada kreću...
Volio sam je i htio sam da je ženim,
da dobro i zlo kroz život sa njom dijelim,
otišao sam do njene kuće s namjerom da je prosim
kad mi njen stari reče da se u vraga nosim,
ne možeš sebe izdržavati sa svojom sitnom platom
i sinoć se drugi čovjek oženio mojom Fatom...
Istina je bila udala se za nekog bogataša,
meni je ostao prsten i u ruci flaša,
tog dana sine skroz sam puko',
samo sam pio i u sebe se povuko',
nije bilo jarana, nikog da me tješi
čak su govorili on će da se objesi,
i jedno dana stao sam na loptu
i zapitao se šta stvarno želim u životu,
spakovao prošlost u samo jednu torbu
i dignute glave krenuo u borbu...
Primjetio sam kako mu igra brada,
odlazak daleko bila je jedina nada,
tamo ću da zaradim, nju da zaboravim
i od svih priča malo da se oporavim,
tako je i bilo 5 godina dijete
i naučio da godine stvarno brzo lete,
našao sam neku ženu meni lik nebitan
ali u njenim očima ja nisam bio sitan,
htio sam djecu i zbog toga je oženio,
zbog njenih vrlina i skromnosti ja sam je zavolio,
bio sam đubre prema njoj i zbog toga se stalno kajem
i ovog trenutka s tom pričom stajem,
moraš biti jak jer dušmani su svuda
sjeti se ove priče kada ne znaš kuda,
porazi ih osmijehom i sve od sebe daj
poštuj svakog ali samo u sebe se uzdaj,
život je nekad siv nekad žut,
ne zaboravljaj da svako ima svoj put,
da bi došao do zvijezda moraš gazit' trnje,
bježi od ovih ljudi i brzo pakuj prnje,
pogledaj dobro u ogledalo i u sebe vjeruj,
budi skroman, pošten i ni u čemu ne pretjeruj..."

06.06.2017.

Ti prokleta ženo












Zastao sam na jednoj raskrsnici baš neki dan,
zbog visoke temperature izgledao sam pospan,
veliki zid par metara niže,
vidim nešto piše pa prilazim bliže,
velikim slovima citat Marcela meni dobro poznat,
kao da je meni napisan u inat...
"...srest ćeš samo stranca slučajnog prolaznika i pogled leden
iako te taj neznanac nekada voleo više od sebe... "

Nikada nisam pomislio da ću jednostavno morati otići,
da ću noćima zbog nje slušati tu pjesmu i ponavljati ovaj citat,
da cu baš nju jednog dana morati precrtat',
zamišljao sam sve, ali nikada to da će prestati,
da će tek tako njena ljubav prema meni nestati...

Dosadan sam više s njom, ali bol je jača od mene,
to ne mijenja ni marcelo ni vrijeme, pa čak ni drugi žene...
Željela je da me vidi na dnu posmatrajući koliko sam jadan
i molila se samo da ljubavi ostanem gladan...
Ne odlučuje ona o mom životu niti bilo ko drugi, sve je to zapisano u velikoj knjizi,
Bog nam je odredio put i dao nam iskušenja
s porukom da u svemu treba imati strpljenja...
Ja to znam i to je ono sto me tješi i liječi,
koliko god trajalo znam da ce proći,
zato te i ne zovem niti želim da se vratiš,
opraštam ti sve i ne želim da patiš,
odgovarat' ćeš za svoja nedjela i za srce slomljeno,
ovaj život će proći ti prokleta ženo,
šta ćeš reći kad staneš pred Boga u masi griješnika
saznajući da si bila bolest jednog pjesnika,
hoćeš li bar tada da suzu koju pustiš
i neku lijepu riječ za kraj da izustiš,
taj dan će djela biti ono što nas spasava
i taj dan saznat' će se šta je istina prava...
Toliko za sada i molite se da prestane,
da ova prokleta žena iz mog uma nestane...

03.06.2017.

Pišem dakle postojim

Napolju kiša, sprema se nevrijeme i spaja se s onim što nosim unutra,
na vijestima kažu da će tako biti i sutra,
nikako da pobjegnem od prošlosti i svega što me proganja
i ne osjećam da je bol ovog trenutka manja,
od one koju sam osjećao kada je našoj ljubavi kraj došao,
ona je sretna, a ja se baš i nisam snašao,
slušajuci razne Hip hop izvođače
shvatio sam da svaki od njih zbog ljubavi plače,
uzdiže i tekstovima liječi svoje rane,
a hejteri jedva čekaju da iznesu mane,
ja njih itekako razumijem i ne bih se usudio da stavim loš komentar,
samo riječi hvale i podrške metar,
pitam se da li je to moja sudbina
i da li je moja najveća ljubav tekstovi i bina...
Priznajem nisam im dorastao i da sam samo amater,
da se uspoređujem s njima stvarno nije fer...
I ne želim da budem kao drugi niti da me zbog toga blate
i svjestan sam toga da neće moći da shvate,
ja pišem ono što me boli i svaka stvar je mene dio,
ovo moram radit' da bih preživio,
svaki tekst ima svoju veličinu i nosi svoj teret,
a samo ja znam kako sam kad legnem u krevet...

02.06.2017.

Kupuju (naše)





U našoj maloj zemlji kažu sve je propalo,
jedino se Arapima ovdje nešto dopalo,
kupuju zemljišta i masno ga plaćaju,
sve što je zaraslo polahko u život vraćaju,
uglavnom van grada na visokim predjelima,
bježe van grada i nastanjuju se po selima,
šta o tome reći, a da se ne ogriješim,
došli su jer je lijepo sam sebe tješim,
kupuju sve što može da se kupi,
cijene naše vrijednosti jer nisu ljudi glupi,
kod njih je voda skuplja od nafte,
a za pare male ovdje imaju i kurafte,
kod nas je pao ponos i obraz se više ne gleda
i svaki čovjek poraz za porazom reda,
oni će sebi stvoriti mir i ogradit' se od nas,
da li će nas dotući ili s njima dolazi naš spas...


Stariji postovi

A onda padne noć, prokleto dugi sati...
<< 06/2017 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930

MOJI LINKOVI

Jedan zivot
Živim u senci senke tvoje senke
I znam da znaš
Još uvek šminkam stvarnost
Tvojom bojom, jer drug'čije ne umem
Ne razumem, ne želim
Pred lažnim svetom celim
Da se lažno veselim
To nije osmeh, to je grč
Ljudi su slepi, lepi dani
Nasmejani, za tebe
Za mene skice
Druge duge ulice
Srce skitnice zgaženo nehotice
Ja znam da znaš
Jer u svim snovima ti vrtim
Sve te prazne reči praznim danima
Nestaješ
I priča odavno nije fer
Lepotica i zver
Suviše razno, sve je prazno
Prazno je zarazno, neprolazno
Vraćam se njima, zar misliš
Da se stvarno ponosim time
U mojoj glavi posle svega
Sve one nemaju čak ni ime
Samo te oči posečene vetrom
Koje sjaje baš kao i moje
Znam da znaš
Al' ne vidiš, i ne čuješ
I ne znaš koje male stvari se broje
I dok porazi se roje
Plašim se da priznam da postojiš
Rane gnoje
I da mi fališ
Fali mi dodir, fale mi reči
Fali mi osmeh, fali mi lice
Fale mi laži, fale sitnice
Dosta krivice
Ptice selice nestaju
Ja ostajem i
Svi ti pogledi me plaše
Prokleti srećni zagrljeni ljudi
Te uloge su bile naše
Samo moje i tvoje
A gde smo sad
Gledaj u mene, nema mene
Samo sene uspomene
Samo tragovi
Koliko dobiješ, toliko daš
Ti nisi smela, znam da znaš
Znam da znaš, znam da znaš

Jedan život
Gde prestajem ja
Gde počinješ ti
Jedna ljubav
Gde stali smo mi
Gde sad su drugi

I reci šta je to ponos
Šta je to sram
Ne želim da znam
I kad se svet sruši
Na starom mestu
Biću sam

Sve suze sveta sprala je kiša
Na kraju nisi ni siguran
Da si uopšte plakao
Niti da si dno dotakao
A nagao kakav jesam
Slagao sam sebe da si laž
I vratio se svojim starim stazama
Ali ni svi peroni sveta
Nimalo me nisu promenili
I dalje isti blejer iz bloka
Uvek mastarskog oka
Nikad izvan svog toka
Mikrofon i dalje rokam
Na putu do toka luka sreće
I dan je taj što me vara
Plavetnilo neba misli skreće
A onda padne noć
Prokleto dugi sati
Sakatim srcem shvatim
Sitnice, ponos, inati
Neće mi dati da da pratim trag
A znam, sve je ništa
Slomiću kazaljke, vreme će stati
Kosmos će čekati
Da samo umem da te vratim
Tražim te, sanjam te, pijanim očima
U noćima, u tuđim licima
U stanovnicima nekih drugih svetova
Gde je naš
Mičem usnama bez glasa
Dok pada zaborava plašt
Ćutim, jer znam da znaš
Uvek si znala, i uvek znaš
Ti, jedina moja devojko
Odavno nisi jedina
Svaka sekunda kao godina
Al' barem znam na čemu sam
I barem znam da nema nas
I spreman sam da budem nasmejan
Pred svima
Iako te kad sam solo
I dalje oblikujem od oblaka dima
I kroz paučinu vraćam dane
Kad smo ti i ja još bili tim
Oprosti, što nemam snage da te slažem
Da ti želim sreću sa njim
A i šta će ti to od mene
Sve uspomene sa kaputa stresi
Samo budi to što jesi, tu gde si
Šta god da se desi, ti budi ok
I nikad ne saznaj kako to boli
Kad nekoga voliš, a mrziš
Kad mrziš, i voliš
I lomiš se da izdržiš
Ostaje nada da će nekad negde neko
Hteti da shvati mene
Moja lutanja, maštanja i sanjanja
I znati da ih prati
I ko zna
Možda jednom nađeš me
Tamo gde prestajem ja
Gde počinješ ti
Gde stali smo mi, gde sada su drugi
Ali srešćeš samo stranca
Slučajnog prolaznika i pogled leden
Iako te je taj neznanac nekada
Voleo više od sebe..


MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
1791